NAŠ ODMOR U SRBIJI !☺

LETOVANJE 2020

PRVI DEO

Ove godine, nažalost, bili smo sprečeni da osetimo miris mora, borovine, čistog morskog vazduha i da se brčkamo u slanoj morskoj vodi, jer kao što svi znate zbog epidemiološke situacije izazvane Korona virusom granica sa Grčkom je zatvorena (gde smo imali rezervisan smeštaj). Nije nam ostalo ništa drugo osim da se pomirimo sa situacijom i naše letovanje provedemo u Srbiji. Deci nije bilo drago zbog toga jer je ipak more more ali ubrzo smo ih ubedili da će im biti super i u našoj zemlji.

Dugo smo razmišljali koji deo Srbije izabrati. Dvoumili smo se između zapadne i istočne Srbije. Deca su odlučila da ipak bude istočna Srbija. Spakovali smo se za sat vremena i krenuli na naše moram priznati prvo letovanje u Srbiji, koje smo planirali da traje dve nedelje, što se na kraju pokazalo dobro.

Odlučili smo da se stacioniramo u vikend naselju Vinci, koje je udaljeno od Novog Sada 223km, i potrebno je oko 3h vožnje, dok je od Beograda udaljeno 120 km i potrebno je nešto manje od 2h vožnje. Put je odličan, ide se autoputem sve do Požarevca, kada se odvajate za Veliko Gradište (Srebrno jezero) i pratite put za Golubac. Pre Golupca, videćete tablu za skretanje Usije i Vinci

Čim smo se odvojili, već smo tu shvatili da će ovaj odmor biti nešto što do sada nismo doživeli u Srbiji. Sačekala nas je poruka da smo ušli u roming i da smo prešli na Rumunsku mrežu. Našalili smo se, eto nas preko granice iako nismo planirali, a možda smo i zalutali 😐 Ali ubrzo smo shvatili da smo ovde najbliži Rumuniji, jer preko puta Vinaca, na drugoj strani Dunava je Rumunski grad Moldava. Takođe sa one strane Dunava je i planinski masiv Karpata.

Vikend naselje Vinci ima oko 4000 vikendica i spada u najveće vikend - naselje u Srbiji. Zovu ga još i dunavski San Trope.

Ono što ni malo nismo očekivali je da je celo vikend naselje u gustoj borovoj šumi, sve vikendice se nalaze u prelepoj netaknutoj prirodi, borovoj šumi čiji vazduh bukvalno okrepljuje, leči.

Posle smo čuli od meštana da vazduh ovde deluje blagotvorno na asmatičare, srčane bolesnike, idealan je za oporavak od stresa zbog borove šume kao i vetrova koji duvaju sa Karpata i Homoljskih planina.

Prvo jutro, buđenje u 07h. Pijem prvu jutarnju kafu dok svi spavaju i uživam u čistom vazduhu i tišini. Verujte mi takav vazduh nisam nigde osetila. Razmišljam sa čim da vam ga uporedim i ne nalazim odgovor, još mi je u nozdrvama kada udahnem, neverovatno. Nešto čujem da skače sa drveta na drvo, gledam koja je sad ptičica i vidim VEVERICU, divnoooo. Ta mala Verka je svako jutro pila kafu sa mnom.

Za svaki dan smo napravili plan šta ćemo svaki dan raditi, gde ćemo ići i šta ćemo obilaziti i držali se plana. Prvi dan je bio rezervisan za Golubac, Golubačku tvrđavu i manastir Tumane.

Imali smo želju da posetimo obnovljenu tvrđavu. Decu smo pripremali sa pričom o vitezovima i ratnicima. Spakovali se na brzinu i krenuli.

Od Vinaca je tvrđava udaljena 6 km. Dočekao nas je redar sa maskom na velikom parkingu, koji može da primi dosta vozila i objasnio pravila. U zatvorenim delovima tvrđave obavezna je maska i stoji uvek sredstvom za dezinfekciju ruku. Mogli smo da primetimo da se mere poštuju.

Cena ulaznice se razlikuje od zona. Pa je tako Zelena zona 600 dinara (uključuje i parking), Grupna karta (više od 10 posetilaca) – 450 dinara, maloletni posetioci u pratnji roditelja - besplatno. Penzioneri – 300 dinara. Zelena zona obuhvata posetu Palati i kulama 9, 8 i 5. Pristup je dozvoljen svim kategorijama posetilaca.

Ispred Palate dočekao nas je vodič napolju, koji priča priču o tvrđavi na svaki pun sat, tako da možete sami tempirati vreme kada ćete obilaziti i čuti nešto zanimljivo. Saznali smo da se tvrđava prvi put pominje u 14. veku. Zahvaljujući svom položaju utvrđenje je zaštićeno sa tri strane: sa severne strane ga štiti Dunav, visoke litice Ridana štite ga sa južne i istočne strane, a jedino je zapadna strana pristupačna i bila je obezbeđena vodenim rovom. To je omogućilo Golupcu da kontroliše vodeni i kopneni put, kao pogranična tvrđava.

Ostaci srednjovekovnog Golubačkog grada nalaze se na desnoj obali Dunava, na najnepristupačnijem mestu koje predstavlja ulaz u Đerdapsku klisuru. Dugo nepravedno zapostavljena, ova tvrđava doživljava preporod od kada je 2014. godine započeta njena rekonstrukcija. Devet masivnih kula povezanih zidinama odolele su rubu vremena a kroz istoriju njom su upravljali Srbi, Mađari, Austrijanci i Turci.

Postoje razne legende o imenu Golupca i Golubačke tvrđave. Jedna je da je devojka po imenu Golubana, bila je najlepša devojka u tom kraju. Svuda se pričalo o njenoj lepoti, pa je priča došla i do surovog turskog paše koji se zaljubio u nju, ali ona je odbijala njegovu ljubav. Zbog osvete, paša je vezao devojku za stenu koja je virila iz vode naspram tvrđave, gde je u velikim mukama umrla gledajući u grad koji je dobio njeno ime.

Druga legenda govori o tome kako je grad nazvan po vizantijskoj princezi Jeleni, ženi Despota Đurđa Brankovića. Ona je lečila usamljenost i tugu gajeći golubove koji su joj sletali na bele ruke i pričala im o svojoj nesteći i dalekoj Vizantiji za kojom je čeznula jer u srpskom narodu ona nije bila omiljena…

Akteri treće legende su samo divlji golubovi koji su nastanili stene oko tvrđave, pa je zbog toga što su oni izabrali da ovo bude njihov dom, tvrđava dobila ime po njima.

Obilazili smo neumorno sve kule i Palatu, izložbu "Vitezovi Golubačke tvrđave koja je bila tematska i koja se deci najviše svidela. Mogu da vam kažem da smo oduševljeni i kako je sve organizovano, čisto, održavano ... Prosto ti bude lepo kada šetaš, prepuno cveća, trave pokošene i nigde nema smeća. Primetili smo da stalno neko čisti, kosi, zaliva.

Definitivno Tvrđava Golubac je jedna od najpoznatijih i najzanimljivijih tvrđava u Srbiji, a čija popularnost raste još više od kada je rekonstrukcija tvrđave završena. Mi smo se osećali prelepo u njoj i deluje baš svetski. Prvi put sam imala onu snažnu emociju što je tako nešto lepo, sređeno, impozantno baš u Srbiji.

Postoje i organizovane ture iz Beograda i Novog Sada u kojima imate uključeno i Krstarenje Dunavom, gde je kompletan doživljaj još lepši.

Kada smo sve obišli, otišli smo do Golupca, koji ima uređeno šetalište, dugo 2 km. Tu smo popili kafu i sok na lepom plavom Dunavu....slikali se i prošetali. Kod Golupca, Dunav je najširi u celom svom toku. Ovde je širina reke šest kilometara, i neodoljivo potseća na more.U stvari . . . malo je lepše od mora

U povratku smo svratili do manastira Tumane, naše svetinje, kako kažu gde vera čini čuda. Zovu ga mnogi i Đerdapski Ostrog. Manastir Tumane je pravoslavni manastir Eparhije braničevske Srpske pravoslavne crkve. Osnovan je u drugoj polovini 14. veka, kao zadužbina kosovskog junaka Miloša Obilića. Ispred manastira je veliki parking u hladovini. Ispred manastira je mini zoo vrt, restoran i dečije igralište.