Skrivena Srbija - Lisine

Moje neobično upoznavanje istočne Srbije!

Vodopad Lisine, Resavska pećina, manastir Manasija

Idemo u Lisine? Gde je to uopšte? Čujem smernice u vezi sa putanjom… Svilajnac…Despotovac…Manasija… Resavska pećina…taj deo. Ne zvuči mi posebno primamljivo, a ne sećam se da sam bila, red je da iskoristim priliku!

Znate onaj osećaj kad treba negde da idete, a ne ide vam se? I onda ipak odete i bude jako dobro? E, tako je bilo i meni ovde. Neočekivano a jako dobro.

Moja oduševljenost je bila tolika ne samo zato što nisam očekivala ništa spektakularno, već i zbog toga jer sam pomalo strepela. Kad sam čula gde ćemo biti smešteni, posegnuh za guglom i ni jednu jedinu fotografiju smeštaja nisam našla (bilo je to pre nekoliko godina). Negde naletim na jednu - dve fotografije okoline, puno zelenila i to je to. Ova oskudnost informacijama bila je sasvim dovoljna da se u mislima pripremim za spavanje u mlinu iz domaćeg horora „Leptirica“ , da koristim poljski wc i da jedem samo ono što uspem da ulovim! U međuvremenu su sajtovi za bukiranje i društvene mreže učinile sve što treba, pa nema više mesta nedoumicama i neizvesnosti, kraj je poznat po dobrom.

Krećemo na put i prolazimo kroz Svilajnac i pored Despotovca, iza nas ostaju tužni prizori praznih dvoraca naših gasterbajtera, kao i napuštena i zapuštena zdanja kraj puta. Trema se samo povećava. Uzanim putem stižemo do odredišta, piše na tabli „Lisinski raj“. Izgladneli od puta  i načisto prokuvani od besnog letnjeg sunca, sjurismo se odmah u restoran. A restoran…mmmm…jednim delom smešten u pećini, ambijent etno i interesantan, a bašta rajska. U hladovini brzo dolazite sebi. Hrana prelepa, sveža pastrmka na žaru je specijalitet, ali naći će tu svašta i oni koji vole „konkretniji“ zalogaj (i gutljaj).

Svuda okolo je hladovina. Zelenilo je čarobnoo, zdravo i čisto. Potpuni mir, čuju se samo potoci i ptice. Ima gde da se šeta, možete da naberete sveže nane i još zdravih biljčica. Vodopad Veliki buk je je odmah pored dvorišta. Jednom rečju: PRELEPO.  Komaraca nije bilo uopšte, pa smo na otvorenoj terasi mogli da sedimo do kasno u noć i udišemo divni vazduh.

Šetajući okolinom, vidim da tamo ima još domaćinstava koja nude uslugu hrane i prenoćišta. Sav su lepa i gostoljubiva.

 Samo jedan mobilna mreža je imala nesmetan signal (nadam se da se to nije promenilo), sva sreća da to nije bila naša. I da hoćete, ne možete da se javite, neka na poslu i kod kuće zaborave koji dan na vas! To može biti i prednost. Potpuna izolacija i nije tako loša. 

Dok ste u tom kraju obavezno otiđite u manastir Manasija, zadužbinu despota Stefana Lazarevića, kao i u obilazak Resavske pećine koja je stvarno prelepa i rame uz rame ide sa poznatijim prirodnim fenomenima. Sve u svemu, krenite, nećete se pokajati već ćete biti prezadovoljni, kao i ja.

I za kraj, želimo da napomenemo, preporučujemo ovaj kraj za OBAVEZNO posetiti!!!